Sve što treba da znaš o upisu i studiranju arhitekture

Odlučiti se za studiranje arhitekture predstavlja veliki korak. To je put ispunjen strastvenim radom, kreativnošću, brojnim izazovima, ali i neprocenjivim zadovoljstvom. Ako se i ti pitaš da li je ovo pravi put za tebe, kako se pripremiti za prijemni za arhitekturu i šta te čeka nakon diplome, dobrodošao/la si na pravo mesto. Ovaj članak će ti pružiti sveobuhvatan uvid u svet arhitektonskog obrazovanja, od početnih priprema za prijemni do prvih koraka u karijeri.

Da li je arhitektura za mene? Osnovna razmatranja

Pre nego što kreneš u pripreme za polaganje prijemnog, važno je da iskreno preispitaš svoje motivacije i afinitete. Mnogi koji uspešno studiraju arhitekturu ističu da je ključ uspeha duboka ljubav prema samoj struci. To nije samo zanimanje, već način života i posvećenost. Razmišljajući o tome da li ćeš studirati arhitekturu, zapitaj se:

• Da li voliš da stvaraš i imaš razvijen estetski smisao?
• Da li si spreman/na na dugotrajan, intenzivan i često naporan rad?
• Da li te interesuje kombinacija umetnosti i tehnike?
• Da li si dobar u rešavanju problema i imaš prostornu maštu?

Kao što jedan iskusan student primećuje: "Ako voliš arhitekturu i želiš time da se baviš, zaista nije teško studirati jer je jako kreativno i daje mogućnost slobodnog izrazavanja." Međutim, važno je biti svestan i realnih izazova. Studije zahtevaju puno vremena, strpljenja i finansijskih ulaganja u materijale za crtanje i izradu maketa.

Kako se pripremiti za prijemni ispit na arhitekturi?

Prijemni za arhitekturu je poznat po svojoj zahtevnosti i predstavlja prvu i jednu od najvećih prepreki na putu ka budućoj karijeri. Konkurencija je velika, a broj mesta ograničen, posebno na budžetu. Stoga, dobra priprema za polaganje prijemnog je od suštinskog značaja.

Šta se tačno polaže na prijemnom?

Forma prijemnog za arhitekturu se vremenom menja, pa je ključno da se informišeš o aktuelnim zahtevima na sajtu željenog fakulteta. Tradicionalno, prijemni je obuhvatao:

• Slobodoručno crtanje: Testiranje sposobnosti opservacije, proporcija, senčenja i prenošenja trodimenzionalnih oblika na dvodimenzionalnu površinu.
• Matematičko-prostorni test: Provera logičkog zaključivanja, prostorne percepcije i sposobnosti rešavanja problema.
• Test opšte kulture i istorije umetnosti: Provera znanja iz oblasti kulture, arhitekture i umetnosti koje su relevantne za studije.

U novije vreme, neki fakulteti su test crtanja zamenili pismenim testom koji proverava opštu informisanost i razumevanje arhitektonskih principa. "Raspitaj se direktno na fakultetu... idi u studentsku službu i pitaj ih," savetuje jedan diplomac. Ova informacija je neprocenjiva jer ti omogućava da usmeriš svoje pripreme za arhitekturu na pravi način.

Organizovane pripreme ili samostalan rad?

Većina kandidata se odlučuje za organizovane pripreme za prijemni. One mogu biti organizovane od strane fakulteta ili privatno. Prednost priprema na fakultetu je što stičeš kontakt sa profesorima i asistentima, a često i uvid u tip zadataka koji se mogu očekivati. Kao što jedna studenta ističe: "Moj savet je da idu na pripreme na samom fakultetu... bolje nego kad idete privatno."

S druge strane, privatni časovi, posebno u manjim grupama, mogu pružiti prilagođeniji pristup i više pažnje. Cilj svih priprema je da te sistemski pripreme za specifičan način razmišljanja koji se traži na ispitu. Pripremiti se za prijemni podrazumeva sticanje rutine i samopouzdanja kroz stalan rad. Preporučuje se da se pripreme počnu što ranije, idealno u toku četvrte godine srednje škole, a traju najmanje šest meseci do godinu dana intenzivnog rada.

Bez obzira na izbor, klijuč je u kontinuitetu. "Spremanje za ispit mesecima unapred je jako bitno," potvrđuje jedan student. Ako želiš da položiš prijemni, moraš biti spreman/na na ozbiljno odricanje i naporan rad.

Kako izgledaju same studije arhitekture?

Nakon što uspešno položiš prijemni i upišeš fakultet, otvara se potpuno novo poglavlje. Studiranje arhitekture je jedinstveno iskustvo koje se bitno razlikuje od većine drugih studijskih programa.

Organizacija nastave i predmeti

Studije su podeljene na osnovne (3 godine) i master studije (2 godine), po Bolonjskom procesu. Nastava se odvija kroz predavanja, vežbe i, što je najkarakterističnije, kroz studio projekte. Upravo su projekti srž studija. Na njima radiš tokom celog semestra, a predstavljaju simulaciju stvarnih arhitektonskih zadataka. Kao što jedan student opisuje: "Studije zahtevaju vreme, konstantan rad čak i kad zabušavaš. Nije da se ispiti spremaju pred rok, nego u svakoj godini imaš program, vežbe i predavanja koja su obavezna i svakodnevna."

Osim projektovanja, tu su i brojni teorijski i tehnički predmeti kao što su: Arhitektonske konstrukcije, Nacrtna geometrija, Istorija arhitekture, Mehanika, Fizika, Urbanizam i drugi. Ovi predmeti daju čvrstu teoretsku i tehničku podlogu bez koje kreativni rad ne bi mogao da se ostvari.

Zahtevnost i potrebne osobine

Fakultet nije nemoguće završiti, posebno za one koji su ga i upisali iz ljubavi, ali zahteva ogromnu posvećenost. Studenti često provode noći radeći na projektima i maketama. "Nije mnogo teško ako si talentovana za to, veruj mi," kaže jedna studenta, "ali je jako naporno i zahteva puno vremena."

Kreativnost, upornost, sposobnost upravljanja vremenom i rad u stresnim situacijama su neophodne osobine za uspeh. Takođe, bitno je biti otvoren za kritiku, jer je proces učenja arhitekture zasnovan na stalnom feedback-u od strane profesora i asistenata.

Šta me čeka nakon diplome? Tržište rada za arhitekte

Ovo je pitanje koje muči mnoge buduće studente. Realnost je da je tržište rada za arhitekte u Srbiji veoma zahtevno. Konkurencija je velika, a broj otvorenih pozicija ograničen. Kao što jedna diplomirana arhitekta podeljuje svoje iskustvo: "Završila sam arhitektonski fakultet u julu 2010. godine i od tada tražim posao."

Mogućnosti zapošljavanja

Postoji nekoliko glavnih pravaca zapošljavanja:

1. Arhitektonski biroi: Ovo je najčešći izbor. Početne plate u Srbiji mogu biti niske, a rad obično podrazumeva rad na projektima pod nadzorom starijih kolega. "Pripravničke plate jesu male, ali ako radiš i to dobro, i one rastu," primećuje jedan diplomac.
2. Državni sektor: Rad u institucijama kao što su zavodi za zaštitu spomenika, urbanistički zavodi ili druge javne ustanove.
3. Sopstveni posao: Otvaranje privatnog arhitektonskog biroa je izazovan, ali i najisplativiji put za one koji imaju preduzetnički duh.
4. Rad u inostranstvu: Mnogi mladi arhitekte svoju šansu pronalaze van granica Srbije. "Ako si snalažljiva i hrabra, preporučujem ti da kada diplomiraš potražiš posao u inostranstvu," savetuje jedna osoba koja je otišla da radi u Beč. Zemlje kao što su Austrija, Nemačka, Švajcarska i skandinavske zemlje nude bolje uslove rada i plate.

Neophodno usavršavanje

Današnje tržište zahteva više od samo diplome. Poznavanje računarskih programa je apsolutna neophodnost. AutoCAD je osnova, ali se sve više traži znanje ArchiCAD-a, Revit-a (BIM softveri), kao i programa za 3D modelovanje i renderovanje kao što su 3ds Max, SketchUp i Blender. Stalno usavršavanje i praćenje novih tehnologija je ključno za ostvarivanje uspešne karijere.

Alternativni putevi: Visoka škola ili drugi fakulteti?

Ako ti je prijemni za arhitekturu previše izazovan ili ako želiš praktičniji i kraći put ka srodnoj struci, postoje alternative. Visoke strukovne škole, kao što je Visoka građevinsko-geodetska škola, nude trogodišnje studije za sticanje zvanja inženjer arhitekture (strukovni). Kao što jedna studenta visoke škole ističe: "Pored visoke idem na praksu u arhitektonski biro... kad je video da se razumem u geodeziju i tako neke stručne predmete, znaš koliki sam plus dobila."

Ovakav smer daje vrlo praktično znanje koje je cenjeno na tržištu rada. Nakon završetka, postoji mogućnost nastavka obrazovanja na master studijama, iako se priznaju razlike u predmetima. Takođe, građevinski fakulteti nude smerove koji su bliski arhitekturi, sa većim naglaskom na tehničke aspekte.

Zaključak: Isplati li se ići na arhitekturu?

Odgovor na ovo pitanje je veoma ličan i zavisi od tvojih očekivanja, ambicija i spremnosti na žrtvu. Studiranje arhitekture je prelepo, kreativno i izuzetno ispunjujuće iskustvo za one koji su zaista zaljubljeni u ovu struku. "Nijednog trenutka se nisam pokajala što sam upisala arhitekturu jer to stvarno volim i uživala sam u studiranju, i pored bezbroj neprospavanih noći," završava jedna diplomirana arhitekta.

Međutim, put je naporan, dug i zahteva strpljenje. Prijemni za arhitekturu je samo prva prepreka. Nakon toga slede zahtevne studije, a zatim i izazovno tržište rada. Ali, za one koji istraju, arhitektura nudi mogućnost da ostaviš trajan trag u svetu koji te okružuje, da stvaraš prostore u kojima će ljudi živeti, raditi i sanjati. Ako je to tvoj san, tada su sve napore vredno uložiti. Upoznaćeš sebe na potpuno nov način, stekćeš prijatelje za ceo život i naučićeš veštine koje će te pratiti do kraja karijere.

Dakle, ako osećaš da je ovo tvoj poziv, kreni hrabro u pripreme za arhitekturu. Informiši se, pripremi se temeljno i veruj u svoje snage. Srećno na putu!